POKLON

Obožavam poklone, toliko ih volim da me nervira kada neko tvrdi suprotno. Ne želim da me pogrešno shvatite, ali ko može da ne voli poklone?! To je ili neistina ili je posledica nekog traumatičnog iskustva. Ja ne mogu da zamislim da poklon može da povredi, jednostavno onda to nije poklon. A kakvo je vaše iskustvo? Ja sam izgleda s poklonima zasad imao sreće. No, ajmo od početka.

ŽIVOT

Moj prvi poklon. Kao i većina dece, vrištao sam i plakao kada sam ga dobio. Panična borba za prvi vazdah učini da tada ličimo na sve osim na slavljenike, ali već kod drugog udaha  postaje jasno da je reč o velikoj sreći. Uz život sam dobio porodicu, najsjajniji i najlepši poklon. Porodica me je naučila da volim i da budem voljen, da se žrtvujem i da se za mene žrtvuju, da s najbližima delim i dobro i zlo. „Stakleno zvono“ napustio sam svestan da u njemu zauvek postoji mesto za mene. Birao sam svoj put samouvereno znajući da i kad pogrešim imam kome da se vratim. Dugo sam naivno verovao da svako dete ima istu srećnu porodicu, uslove koje zaslužuje, ljubav, razumevanje i toplinu. Kako sam odrastao postao sam svestan da je najlakše uništiti ono što smo bez lične zasluge dobili na poklon. Od tada se prema životu odnosim s velikom odgovornošću, očekivanjima i poverenjem. 

LJUBAV

Da li je ljubav poklon? Mogli bismo razviti finu filozofsku raspravu o tome, ali ja više volim da pričam o činjenicama nego o teorijama. A činjenica je da mi kroz život nikada nije nedostajalo ljubavi i da sam u njoj oduvek znao da uživam. Čini mi se da i dan-danas pamtim mirise i nežne poglede osoba čije sam naručje i zagrljaj osetio još kao veoma mali dečak, čak i onih čijih se imena i likova više ne sećam.  Oni su me naučili da i sam volim i uzvraćam ljubav, iskreno, nesebično i otvoreno.

MATERIJALNO

Teren na kojem sam oduvek tanak. Naravno da postoje pokloni u kojima uživam. Parfemi, odavno sam navučen na tu za mene čarobnu tečnost. I dalje imam u šteku par mililitara svog prvog parfema, koji sam dobio na poklon od Rade za malu maturu. I knjige, naročito one koje dobijem različitim povodima i koje za mene imaju posebnu vrednost iz najmanje dva razloga. Prvi je taj što verujem da mi knjiga koju dobijem na poklon prenosi neku poruku od onoga koji mi je poklanja. Taj nečiji utisak da sam na bilo koji način vezan za određenu knjigu uvek me privuče da je pročitam s posebnom radoznalošću. Drugi razlog su posvete. Volim te kratke,  lične i kreativne tekstove koji opisuju moju bitnost u nečijem životu, i to na knjizi koja zbog tih poruka dobija vrednost relikvije vredne čuvanja.

POKLONI NAJBOLJE OD SEBE

I sam pažljivo biram poklone za druge. Uz poklon znam da spakujem i deo sebe. Nije to uvek najbolji deo mene, ali je najvrednije što u tom trenutku mogu da dam. Nisam savršen i to ne krijem, znaju to svi koji su imali posla sa mnom. Nekome sam bio unuk, nekima sam sin, brat, sestrić, bratanac, nekome sam drug, prijatelj, kum. Jednoj sam muž a jednome otac. I svako je na svoj način dobio deo MENE. Trudim da budem bolji da bi deo koji dajem više vredeo.

Idu praznici i vreme darivanja. Poklonite najbolji deo sebe onima koje volite i koji vole vas.