Zahvalnost za nadu

Ludi moji, velikoga čuda

što nas snađe dva meseca dana,

stigoše nam vremena suluda

s nedaćama dalekog Vuhana.

Sad se čitav svet moli za nadu,

po selima i u svakom gradu,

mole ljudi svi u isti dah

dok im dani seju novi strah.

Čovečanstvo, to selo globalno

i bolesti sklono poodavno,

tek sad vidi svoje ružno lice,      

pa masovno hrli u bolnice.

A lekari, heroji bez reči,

bitku vode da se to zlo spreči.

Ostavili porodice, snove,

stali hrabro u prve redove.

Odrekli se svojih ljudskih prava,

da nacija ostane nam zdrava.

Sa maskama preko svojih lica,

postali su hrabra perjanica,

i krenuli kao lovci beli

da nas spasu ti svetli šinjeli.

Zato tapšem za ove heroje!

Dubok naklon što takvi postoje.

A kad jednom ova pošast prođe,

i kada nam svetlo opet dođe,  

ja im želim veliku paradu,

neizmerno zahvalan za nadu.

Već ih vidim sred onog balkona

gde Beograd čeka šampiona.

Vašoj snazi, veštini i radu,

ovo je moja zahvalnost za nadu.