Starac i more

Negde daleko iza sedam gora
živeo je starac lica punog bora.
Živeo je skromno od ulova s mora,
čamca, snage ruku, mreže ili čvora.

Životno iskustvo i čelična volja,
beskrajne plovidbe i svaka sve bolja,
strpljenje i hrabrost koji život krase,
izazov što vuče najveće alase.

"Starac i more", priča Hemingveja,
zamišljeni dečak gleda more s keja.
Njegov pogled guta beskrajna daljina,
više nije dete, sada drži sina.

Priča o sabljarki i jatu ajkula,
barci što je starcu bila kao kula,
skeletu trofeju, poštovanju protivnika,
poslednjem trenutku dvoje pobednika.

O čojstvu, junaštvu i dubini rana,
o dostojnoj borbi do poslednjeg dana,
trofeju branjenom bez i trunke straha
i verom u uspeh do poslednjeg daha.

Život- nekad bajka, ponekad tamno more,
čak i osmeh, sine, u lice kleše bore.
Izazov prihvati, uzjaši svoj talas,
nemoj da se plašiš, budi pravi alas.

Tu sam da pomognem kad vuče te voda,
al` ne i da diram kormilo tvog broda.
Biću tu da pratim koliko si sretan,
dok ploviš ko pravi odvažni kapetan.