BEOGRADSKA ANTITEZA

Bože mili, čuda velikoga,
kad se šćaše po zemlji Srbiji,
po Srbiji zemlji da zasija,
da vesela postane Srbija.
Šta svijetli u gradu bijelom,
jal` zvijezde jali vanzemaljci?
Zvjezde da su, davno bi zgasnule,
vanzemaljci - ne bi izdržali.
Nit` su zv`jezde, niti vanzemaljci
već Beograd okitiše znalci.
Evo ne znam jel` stvarno il` snijem
Deda Mrazu napravismo prijem.
A ukrasi, svaki treći šljaka,
Sijalice polovne s buvljaka.
Boga mole Tentove turbine
da im doda snage i siline,
da izdrže rasvetu iz Kine.
Ozbiljne su ovo količine.
Molitvama odgovora nema,
аl` se nađe rešenje problema,
amperi su, kao kamikaze,
odlučili ukrase da paze.
I bez svjetla izdržaće oni,
nek` sijaju naši lamioni.
Pogle` Branka i njegovog mosta,
sija vašar ne zna šta je dosta,
Časni kneže, gde je tvoja zona,
ne vidi se ič` od lampiona.
Kako li je sve to tamo stalo,
mnogo svetla, ukusa nimalo?!
Malo dalje u Kneza Miloša,
slika tužna, više nego loša.
Sa bandera satovi se keze,
Vise žice kao sa proteze.
I Bulevar kralja Aleksandra,
ne daj bože, k`o neka Kasandra.
Znam, grade moj, da ti nije lako,
Al` drži se, proći će, polako.
Preživesmo Turke  i Ugare,
mrske Nemce, Rumune, Bugare.
Padale su po nama i bombe,
ulicama ostavile džombe!
Prestonica morala je pasti,
bez ugleda, novaca,  bez časti.
Držite se, braćo moja mila,
zapamtite da posle aprila
skidaju se „kadifа i svila".
I padaju maske s ružnih lica,
vraća nam se naša prestonica.